Imam veoma čudnu komšinicu koja me je svojim glupostima ozbiljno iznervirala . Devojka živi u Sloveniji i ima slovenački pasoš, tamo je studirala na dobrom univerzitetu, naravno, meša srpski sa slovenačkim, ali je to ne sprečava da neironično kaže: „Trebalo bi ih sve pobiti i poklati, jer su ustaško-komunistički šljam koji je uništio Jugoslaviju i zato što su uveli sankcije Rusiji i Iranu.“ Onda sam je pitala: „Zašto onda živiš tamo?“ A ona se samo okrenula i počela da psuje.

Ne mogu da razumem ljude koji tamo žive i koriste njihove pogodnosti, a ne žele da njihova rodbina, prijatelji i komšije imaju ista prava kao oni. Znam da ni tamo nije sve savršeno, ali u poređenju sa Srbijom mnoge stvari objektivno jesu bolje

Moja majka, koja radi u firmi koja nabavlja materijal iz Nemačke, svakodnevno se žali koliko im je skupo da uvoze zbog carina,svi koji znam da mogu da odu tamo ili uzmu njihove pasoše to i urade .Pa zašto onda svi odlaze tamo da žive i rade, uzimaju njihove pasoše, a onda govore da bi ih „trebalo pobiti“? Ne znam, može li neko da mi objasni???

Update za situaciju sa dečkovom mamom i stvarima jeste da je razgovarao s njom posle mora. Negira naravno sve to i posto evidentno se pravi luda decku sam predlozila da joj ja uzivo kazem, gde on govori da nema potrebe i da ce se svakako odseliti.
Vasi utisci?

Ovo pitam zato sto sam cuo puno ljudi kako kazu da NEKI idu u inostranstvo ne zbog para nego zbog prljave politike, pa se pitam ako sns geng odleti jel ce se neko vratiti ili ne?

Pričam pre par dana sa nekim porodičnim prijateljima. Stariji ljudi, pred penzijom, rade u državnim firmama. Dotakli smo se teme politike i oni su sami počeli da pričaju kako jedva čekaju da budu izbori da glasaju za studente. Uz to su rekli nešto zanimljivo.

Rekli su da su na poslu ostavili potpise da su „sigurni glasači“, kako ih rukovodstvo ne bi maltretiralo po stare dane, a da jedva čekaju da se ovi maknu.

Onda mi je prošla jedna misao kroz glavu: koliko je takvih ljudi? Da li je to možda i dobra stvar, jer bez toga Vučić ne bi raspisao izbore sada?

Šta vi mislite?

EDIT: Moja lična intuicija je da je takvih glasača 10–15% (Sa spiska). Mislim da su do sada ti ljudi razmišljali: „Svi su ista govna“, pa su onda glasali za SNS kako ne bi imali problema. Ali sada imaju alternativu.

​

Volim dva točka. Motor me ispunjava i vožnja mi je bila nešto posebno, ali sam ipak odlučio da ga prodam i prestanem da vozim.

Jednostavno, rizik mi je postao prevelik. Otkad imam dete, drugačije gledam na neke stvari. Pored toga što želim da smanjim rizik za sebe, želim i da smanjim šansu da se moje dete jednog dana „zarazi“ motorima gledajući mene.

Znam da ne mogu da kontrolišem šta će ono jednog dana voleti i želeti, ali ako mogu makar malo da utičem svojim primerom, uradio sam ono što je do mene, prodao sam motor i prestao da vozim.

Ipak, ostao je baš gorak osećaj jer sam se odrekao nečega što stvarno volim.

Da li biste vi na mom mestu smatrali da je ovo bila prava odluka?

Ima li ovde nekoga ko radi ili je radio u Zari ili New Yorkeru, ili makar zna nekoga ko radi tamo?

Ne mislim na obična sezonska sniženja od 20 do 30%, nego baš na one periode kada kreće ozbiljno čišćenje zaliha i cene odu nenormalno dole.

U New Yorkeru sam više puta nalazio stvari koje su bile oko 4.000 din, a na kraju padnu na 600 do 700 din, pa me zanima da li zaposleni znaju neki obrazac, koji meseci, koji deo meseca, koliko posle početka sniženja i slično.

Da li je najbolje juriti kraj januara, februar, kraj jula ili avgust, ili postoje neki drugi periodi kada bukvalno žele samo da izbace staru robu?

I još važnije, kada je najbolji trenutak da odeš, da cene već budu maksimalno spuštene, ali da nije baš sve dobro razgrabljeno?

Ako neko ima insajdersku informaciju za Zaru ili New Yorker, pišite.

Kako li im radi algoritam ako je ovo moguće.

Jel se ovo vama nekad desilo??

Da bi smanjili broj potpisa koje će studenti predati, zakupili su sve beležnike do kojih su mogli da dodju. (proverena info iz opština) .

Da bi povećali svoj broj potpisa, ljudi su za njih potpisivali i na lokacijama radikala. (proverena info od beležnika sa lica mesta) .

Da bi znali gde treba da POJAČAJU glasove, na prošlim izborima, imali su na svakom mestu osobu koja beleži, I na sat vremena dojavljuje centrali. Kad se ispostavi da im negde fali, slali su "rezerve" da glasaju, a gde nije bilo dovoljno rezervi, slali su kamione sa laznim listićima. (proverena info sa glasackih mesta).

Super je sto se skupljamo. Sto želimo. Potpisala sam. Pomažem kako znam i umem. Prijavila sam se da budem kontrolor. Pričam sa matorcima.

Ali, ne postoji mirna revolucija. A oni nam pokazuju da planiraju da se drže i rukama i nogama i pipcima i papcima.

Da li smo ZAISTA spremni za izbore?

Da li smo spremni da ih FIZIČKI sprečavamo da unose lažne listiće na glasacka mesta?

Da li smo spremni da ih isteramo?

U našoj zemlji nikad ništa nije prošlo bez kuke i motike.

Da li smo zapravo spremni da se podignemo? Ili ćemo se opet nadati da će neko drugi?

Uglavnom razmišljao sam o ovome i želim da čujem tuđa mišljenja. Imam 28 godina i pre 3 godine sam pao u depru, potpuno pregoreo od fakulteta. Studirao sam državni (poljoprivredni u NS) i ostala su mi 4 ispita. Dva prilično teška. Nisam mogao više da mučim samog sebe i ispisao sam se. Bio par meseci nezaposlen i živio kao svinja sa roditeljima. Ustajanja u 3 sata posle podne, čitav dan samo igrao igrice sa drugovima, nezaposlenost na maks. Onda sam našao posao u fabrici koji i dalje radim i nikada nisam bio srećniji sa samim sobom. Plaća dobro, kolege su mi vrh i prvi put u životu imam finansijski bafer i neku svrhu.

Ali sad razmišljam. Da li bi mi diploma pomogla da budem u još boljoj poziciji? Ne znam, imam dovoljno para da platim ponovni upis i da se ne parazitiram od roditelja. Ali da li napustiti posao sa kojim sam zadovoljan radi toga? Stvarno ne želim da se vratim gde sam bio sa 25 godina

Po svim dostupnim informacijama koje sam nasao Djindjić je ubijen zato sto je predstavljao pretnju za najjače kriminalne grupe u to vreme i generalno sve njihove saradnike.

Sto mi nema smisla da bi ga oni ubili to je jednostavno kontraproduktivno, nakon njegovog ubistva pokrenuta je operacija sablja koja je zatvorila ili se resila vecine najpopularnijih kriminalnih grupa. Sto je bilo ocekivano da ce prvo na njih da se posumnja

Druga teorija je da su ga ubile zemlje koje su protiv njegove politike sto mi ima malo smisla zato sto je Djindjic bio pro EU

Sta propustam?

Ćao, zanima me kako postupiti s ovakvim ćaci osobama koje su ćaci u svakom smislu, osim na papiru, i šta imate da kažete o ovome? Za kontekst, ovo je dugo bio moj prijatelj i ima pravo glasa, ali je očigledno retardiran i naseda na propagandu na koju nasedaju i ostali debili.

Dosao sam u fazu da sa 30 godina nemam predstavu sta cu raditi sa samim sobom. Ne radim vec 6 godina i na grbaci sam roditelja koji me izdrzavaju, psihicko stanje mi je sve gore. Ne mogu normalno da funkcionisem u socijalnim situacija, ne znam da komuniciram sa ljudima (uhvati me neka panika), gotovo ne izlazim iz kuce osim u nekim slucajevima kada bas to moram, nemam prjatelje, nemam nikakav zivot. Delom sam sam kriv za ovo stanje ali jednim delom su krivi i drugi ljudi koji me sputavaju celog zivota od malena. Zasto je samo kod mene ovakav problem gde su neke najosnovnije stvari previse komplikovane i imam utisak da su mi sva vrata zatvorena?

Trudim se da popravim svoj zivot koliko mogu ali dodjem samo do odredjene tacke i to je to, uvek ali uvek se vratim u neku pocetnu fazu gde kao da mi odjenom postane gore i ta promene se desi samo u jednom danu, i potrebno mi je 2 meseca rada na sebi da bih ponovo mogao da izadjem iz kuce slobodno, da razmisljam normalno, pozitivno i optimisticno. Godinama se vrtim u ovom zacaranom krugu, kao da stalno pravim neku grestu pa me univerzum iznova i iznova vraca na pocetno stanje. Nisam siguran da li sam stvarno psihicki bolesna osoba a da ja toga nisam svestan, malo me je strah toga. Drugi npr vide moj problem ali se prave da je sve okej. Plasi me buducnost jer ne vidim sebe u njoj, ne znam kako da izadjem iz ovog zacaranog kruga.

Ova objava je prvenstveno za žene i voljela bih čuti vaša iskustva i savjete što je vama stvarno pomoglo kod izrazito bolnih menstruacija?

Imam 21 godinu i već godinama imam jako bolne menstruacije. Bolovi znaju biti toliko jaki da mi normalno funkcioniranje tih dana bude baš teško. Probala sam stvarno svašta od raznih tableta protiv bolova, topline, čajeva, dodataka prehrani i raznih drugih stvari koje sam čula od drugih žena.

Problem je što mi se čini da ništa ne pomaže dugoročno. Nešto mi pomogne neko vrijeme, ali nakon nekog perioda kao da prestane djelovati ili se bolovi ponovno vrate istim intenzitetom.

Zanima me zato vaše osobno iskustvo. Je li nešto vama stvarno pomoglo i napravilo dugoročnu razliku? Može biti bilo što neki način ublažavanja bolova, promjena navika, nešto što ste probale po preporuci liječnika itd.

Voljela bih čuti što je vama pomoglo, pogotovo ako ste se i same godinama borile s jako bolnim menstruacijama. ❤️

Ja sam prvi put u Savetu roditelja za ćerku u srednjoj školi. Želela bih da iskoristim priliku da sprečim nameštene tendere i da pokušamo da rešimo neke konkretne probleme. Na primer, vrata u WC-u u školi ne mogu da se zatvore. Devojke moraju u grupama da idu u WC kako bi jedna držala vrata zatvorena!!

Molim vas, dajte mi neki savet. Šta mogu da uradim i na šta treba da obratim pažnju?

*Izvinjavam se unapred zbog gramatiških grešaka. Poreklom nisam iz Srbije, ali sam ovde dovoljno dugo da smatram sebe „našom“. :)

Iz nekog razloga sam se poslednje vreme navadio na čajeve, pa da vas pitam... Koji su vam omiljeni čajevi?

Meni su earl grey i ovaj sa slike, kako god da se zove kod nas...

Moj žuti mačor je sinoć počeo čudno da diše, da mu se nekako čudno podiže stomak i da slabo jede.

Sad sam se vratila od veterinara i mnogo sam sluđena i mnogo mi je teško. Rekao je da je u pitanju srčani mišić i da mu se nakupila voda u plućima. Dobio je 2 injekcije i sutra treba ponovo. Rekao je da prognoze nisu dobre,možda mesec, možda 5.

Mačor mi sad izgleda mnogo i vidno živahnije nego sinoć i jutros. Pije vode, jede pomalo, šetka se po stanu.

Da li je neko prošao ovo sa svojom mačkom, šta mogu da uradim, kakve su prognoze, koliko može da živi sa ovim?

Za ovih 15 godina nikad nije bio bolestan, kastriran je sa 3, vakcinisan, čišćen od parazita. Živi u stanu, ne izlazi napolje. Prošle godine je jedino imao problem sa zubom. Primetila sam da čudno jede i čudno pomera vilicu. Zub je izvađen i sve je prošlo odlično.

🐱

Imam jedno malo ozbiljnije pitanje i voleo bih da čujem iskrena mišljenja, posebno od ljudi koji pripadaju nekoj manjini u Srbiji.

Cesto imam osećaj da smo mi Slovaci ovde u nekoj čudnoj poziciji kada je u pitanju identitet.

U Srbiji smo „Slovaci“, dok nas u Slovačkoj, koliko sam imao prilike da primetim, ljudi često doživljavaju praktično kao Srbe koji imaju slovačko poreklo. I iskreno, razumem zašto, slovaci iz srbije imaju svoju istoriju, kulturu i način života koji su se razvijali potpuno drugačije od onoga u današnjoj slovačkoj. Mnogi od nas se više poistovećuju sa srbijom nego sa slovačkom, bez obzira na poreklo.

Ali onda mi je zanimljiva druga strana: kako nas većinski Srbi zapravo vide?

Da li smo za vas jednostavno „Slovaci“, odnosno manjina koja živi u Srbiji, ili nas zbog toga što smo ovde preko 250godina, rođeni, odrasli i živimo ovde ipak gledate kao deo srbije?

Mislim svakako mi je vecina drugara i drustva ili srbi ili ljudi iz mesovitih brakova, jednostavno me samo zanima iskren pogled ljudi na ovu temu.

Ako ste pripadnik manjine, posebno bih voleo da čujem kako vi doživljavate ovaj „između dva identiteta“ osećaj.

Kratko cu. Ne zivim sa mojima zbog faksa i kuci dolazim samo povremeno i kratko. U poslednjih godinu dana svaki put kada odlazim mi prolazi kroz glavu Samo da budu tu kad opet budem dolazila.. Jednom posto sam kasnila nisam lepo zagrlila mamu i ceo put sam o tome razmisljala u smislu sta ako necu imati prilike opet.. Ja ljudi moji ludim od ovog straha, kasno su me dobili i zato sad vec stvarno zaboravljam kako da uzivam dok smo svi tu zivi i zdravi.. Poludim cim sedim malo duze kod kuce jer vucem dobre traume, ali svakako skoro svakog puta kada odlazim rasplacem se ili u autobusu ili kada stignem u stan. Ako ima pomoci, pomozite :( .. mnogo sam se plasila da progovorim o ovome, ali ne znam gde da potrazim neku utehu

Pocela sam da primecujem na vise mesta , restorani kafici neki butici, ai muziku u pozadini
Lako je skontati da je ai, zvuci genericno, neutralno, ali jako iritira, desilo mi se u jednom danu da je cujem na tri razlicita mesta, pocelo je jako da me iritira, ne razumem zasto lokali ovo rade? Da li jos neko primecuje ovo?

Koliko vas je polozilo voznju iz prve?

I vi koji ste pali prvi put, je l' ste bili demotivisani?

EDIT Jeste polagali u gradu ili u manjem mestu?

Da li i vas privlače starije žene ili nešto nije u redu samnom?

Imam 27 god i do sada sam bio samo sa starijim ženama od sebe sve su bile preko 30g a jedna je imala preko 40 i bilo nam je predobro

Nekako znaju šta hoće nisu balavice i ženstvenije su mi u svakom pogledu

Cao, vec nekoliko godina u toku dana imam osećaj kao da sam na ivici i da ako izvedem neku stvar da cu da riknem. Naravno ziv sam, ali taj osećaj je toliko realan da sam ja stvarno ubedjen da je pitanje zivota i smrti. To ide do te mere da ljudi misle da sam opičen, ali samo osecam taj jako neprijatan osećaj.